U zvaničnoj medicini reč je o niskom pritisku ako su njene vrednosti manje od 100/60 mm Hg. Stoga je neophodno uzeti u obzir da postoji takozvana fiziološka hipotenzija, kada su dovoljno niski pritisci normalni za osobu i dobro se oseća, a podizanje na uslovnu normu dovodi do pogoršanja blagostanja.
Zajednički znaci niskog pritiska
Istinska hipotenzija je patološko stanje u kojem vrednosti pritiska pada ispod normalne vrednosti. Kao rezultat smanjenja vaskularnog tona, cirkulacija krvi usporava, što dovodi do pogoršanja snabdevanja kiseonika organima i sistemima. Kao rezultat toga, uz nizak krvni pritisak, postoje izraziti znaci smanjenja snage:
- brzi zamor;
- letargija;
- osećaj umoran i nakon spavanja;
- odvraćanje pažnje i gubitak pažnje;
- kratak dah čak i sa malim opterećenjem.
Od ostalih znakova niskog pritiska najčešće se javljaju:
- pulsirajuće glavobolje u temporalnoj i okcipitalnoj regiji, koje se često posmatraju nakon spavanja;
- vrtoglavica, posebno sa oštrom promenom položaja tela;
- utrnulost i osećaj hladnosti u udovima (ruke i stopala mogu zamrzavati čak i pri dovoljno visokoj temperaturi spoljnog okruženja);
- povećan otkucaj srca, ponekad bol iza grudne kosti;
- pogoršanje zdravlja pri vremenskim promenama;
- emocionalna nestabilnost, povećana nadražljivost.
Kod veoma niskog pritiska, te simptome dodaju se nesvestica i pad telesne temperature.
Često, pri niskom pritisku, koji opstane dugo vremena, pacijenti imaju znake poremećaja u reproduktivnom sistemu: poremećaji menstrualnog ciklusa kod žena, smanjena jačina kod muškaraca.
Uzroci i tretman niskog pritiska
Glavni uzroci hipotenzije su:
- produženi stres ili mentalna preterana bolest;
- fizičko preopterećenje;
- rad u nepovoljnim uslovima (visoka vlažnost, temperatura okoline, neobličavana soba);
- poremećaji nadbubrežne i štitne žlezde;
- bolesti nervnog i kardiovaskularnog sistema.
U prva tri slučaja, ako je nizak pritisak izazvan prekomernim ili eksternim faktorima, nema drugih znakova i simptoma. Ako je bolest izazvan niskim pritiskom, specifični simptomi specifični za poremećaj rada određenih organa i sistema mogu se dodati osnovnim simptomima.